Bankarski sektor u 2008. ostvario odlične rezultate
U plusu 400 miliona evra
Autor: Zoran Jeremić
Prošlu godinu obeležile su dve različite faze. Klatno se zanjihalo od do sada najviših profita banaka, kumuliranih tokom prvih devet meseci, do suprotne tačke, oličene u paničnoj reakciji povlačenja štednje, kao verovatno najopasnije pojave u bankarstvu. Bankarska 2008. bila je, dakle, izuzetno uzbudljiva, a kakve će biti sledeće godine, tek će se videti
Bankarski sektor Srbije preživeo je u toku 2008. dve različite faze.
Klatno se zanjihalo od do sada najviših profita banaka, kumuliranih tokom prvih devet meseci, praćenih prilivom kapitala od dokapitalizacije i „cross border“ kredita, pa do suprotne tačke, oličene u paničnoj reakciji povlačenja štednje, kao verovatno najopasnije pojave u bankarstvu. Bankarska 2008. bila je, dakle, izuzetno uzbudljiva, a kakve će biti sledeće godine, tek će se videti.
Aranžman sa MMF-om i dogovori sa najvećim stranim bankama da ne povlače prethodno plasirana sredstva iz zemlje, kao i racionalno shvatanje banaka i dužnika da su u istom čamcu, psihološki je delovalo umirujuće, a pritisak na kupovinu deviza je privremeno stopiran. Dugoročni faktori koji nepovoljno deluju na privredna kretanja u Srbiji su, međutim, ostali, a kriza će vršiti pritisak upravo na već dobro poznate slabe tačke srpske ekonomije.
Najveća opasnost je pad performansi privrede, od kojih je najvidljivije pogoršanje likvidnosti. Mere Vlade usmerene su ka smanjenju javne potrošnje i na pojeftinjenje skupe države, što je dobro, ali ostaje da se vidi kako će se sve to sprovesti u praksi. Ako bude uspešno, svakako će pomoći i privredi i bankama.
Kraj bonace, nagoveštaji bure
Finansijska kriza se manifestovala u formi finansijskog šoka u oktobru 2008. kada su se, gotovo preko noći, pojavile scene koje smo mislili da nikada više nećemo gledati. Štediše, uplašene krizom i lošim iskustvom, počele su da testiraju sigurnost i podižu svoj novac iz banaka, što je bilo realno i očekivati. Ono što je bio srpski specijalitet bilo je „dosoljavanje“ na štetu svih, To pre svega važi za ponašanje jednog dela štampanih medija koji su direktno i bez pokrića prozivali i najavljivali krah određenih banaka.
Poslednjih godina bankarski sektor u Srbiji ostvarivao je izuzetno visoke stope rasta, doprinoseći tako u značajnoj meri i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Rast bankarskih kategorija i po 50 odsto na godišnjem nivou i grozničavo “upumpavanje” kredita da bi se zauzeo što veći tržišni udeo koji je bio prisutan proteklih godina, teško da se više može ponoviti. Stoga 30. septembar 2008. možda predstavlja važan obračunski period, kraj razdoblja visoke ekspanzije finansijskog sektora i početak velikih turbulencija u bankarskom i ukupnom privrednom sistemu, svođenje računa “bull” marketa i otvaranje prve stranice bilansa perioda velike finansijske i privredne krize.
Već u oktobru došlo je do snažne manifestacije finansijske krize u vidu povlačenja milijarde evra devizne štednje, zaustavljanja već popularnih „cross border“ kredita i drastičnog pada deviznog i dinarskog međubankarskog tržišta, kao prvih direktnih znakova međusobnog nepoverenja učesnika na tržištu.
Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije iznosila je 31. decembra prošle godine 20,1 milijardu evra, vanbilansne stavke 24,4 milijarde, krediti i depoziti iz aktive 1,1 milijardu, a kapital 4,7 milijardi evra. Profit se ne može egzaktno iskazati u evrima, jer bi ga trebalo računati po prosečnom kursu za celu godinu, a rast kursa bio je značajan u poslednjem kvartalu, ali se može reći da bi za celu 2008. godinu iznosio nešto ispod 400 miliona evra.
Borba za tržište u drugom planu
Bez obzira na to što je prvi talas udara uspešno amortizovan, za bankare je ovo ipak bilo veliko otrežnjenje. Poslovna filozofija se potpuno menja. U prvi plan izbilo je očuvanje likvidnosti i solventnosti kao glavno načelo poslovne strategije. Borba za zauzimanje tržišnog udela stoga pada u drugi plan. Neke banke koje su agresivno i uspešno osvajale tržište, u novim okolnostima plaćaće ceh kroz slabiju naplatu kredita, dok će one koje su ranije „prikočile“ biti u nešto povoljnijoj poziciji.
U okviru grupacije prvih 10 banaka nije došlo do značajnijih promena u tržišnom učešću u aktivi ukupnog bankarskog sektora. Banka Intesa je, međutim, nastavila svoju dominaciju, tako da je sada ona jedina sa tržišnim udelom iznad 10 odsto (14,1 odsto), dok su ostali između 3,6 i 9,6 procenata. Banka koja je ostvarila najveće povećanje u pogledu popravljanja ranga je Vojvođanska banka, koja je popravila tržišnu poziciju za tri mesta, jer je povećala tržišni udeo na 4,9 odsto.
Kopernikanski zaokret
U prvih devet meseci visok profit generisan je dobrim delom po osnovu prihoda na bazi repo operacija i apresijacije dinara. Ekstremno visoke kamatne stope na repo transakcije motivisale su dokapitalizacije banaka i unos deviza, što je vršilo pritisak na apresijaciju dinara, pa su pored visokih prihoda od kamata na repo hartije kreirani i dodatni prihodi od kursnih razlika. Kako god bilo, kada su se početkom jeseni svi osvestili i shvatili u kakvoj je opasnosti bankarski sektor, pokazalo se da su banke dobro „ušuškane“ visokim kapitalom, a da građani nisu stigli da se još uvek zaduže u meri u kojoj je to slučaj u većini drugih zemalja, pa je visoka kapitalizovanost odigrala ulogu amortizera prvog udara na povlačenje štednje.
U poslednjem kvartalu situacija se „kopernikanski“ menja: prilivi deviza po raznim osnovama staju, pritisak na kupovinu deviza raste, pozitivne kursne razlike sada su zamenjene negativnim. Repo stok, koji je u međuvremenu narastao do dimenzija pretnje za ceo monetarni sistem, počinje da se topi uprkos visokoj kamatnoj stopi, a oslobođeni dinari dodatno vrše pritisak na kurs. Nenaplativost kredita raste. Ove promene utiču na bilans uspeha banaka tako da one u četvrtom kvartalu klize ka gubicima. Svi pomenuti negativni efekti će se još snažnije ispoljiti kada se uradi obračun za prvi kvartal 2009, a potom za drugi i svaki sledeći…Teško da se u ovom trenutku može preciznije predvideti kada će se zaustaviti negativni trendovi.
No, gledano u celini banke su, zahvaljujući uslovima poslovanja iz prvih devet meseci, u 2008. ostvarile veoma dobre finansijske rezultate.
Smena na vrhu
Raiffeissen banka prva je po iskazanom profitu. Ona je nastavila sa strategijom davanja primata profitu na račun daljeg zauzimanja tržišta, pa se blago smanjenje njenog tržišnog udela nastavlja. Iskazan je, međutim, značajan profit, mada je u poslednjem kvartalu protiv banke od strane nekih štampanih medija vođena, za pravnu državu i civilizovano društvo, nedopustiva kampanja, koja je, bez sumnje, morala imati negativno dejstvo, pre svega na povlačenje depozita i štednje, pa time i na ukupne performanse banaka. Banke bi morale organizovano da izvrše snažniji pritisak da budu zaštićene od ovakve vrste udara koji u bankarstvu mogu imati značajne posledice.
Na drugo mesto probila se Banka Intesa, čija je dobit bila 6,4 milijarde dinara, što je više nego duplo veći profit nego godinu dana ranije.
