Ponuda za NIS najkasnije 28. februara

 

21/12/2010 12:28:00Tanjug, Sinteza

Veličina slova:

Deponovanje akcija manjinskih akcionara trajaće od 21 do 45 dana

Ponuda Gasprom Nefta za preuzimanje akcija Naftne industrije Srbije (NIS) trebalo bi da bude objavljena do kraja februara naredne godine, rečeno je danas na konferenciji za medije u Komisiji za hartije od vrednosti.

“Građani će imati rok od 21 do 45 dana da odgovore na tu ponudu i neće imati nikakve troškove ako imaju otvoren vlasnički račun u Poštanskoj štedionici”, rekao je član Komisije za hartije od vrednosti Đorđe Jovanović. On je precizirao da se građani mogu odlučiti i da ne prodaju akcije, ističući da su one njihovo vlasništvo i da je lični izbor vlasnika akcija da li će odgovoriti na ponudu ili ne.

"Ova ponuda je po mnogo čemu specifična, ne samo po broju akcionara koji će deponovati akcije,  već i po tome što je država obezbedila da ta transakcija bude besplatna za sve one koji to žele da urade preko pošte i Poštanske štedionice", rekao je Jovanović. On je dodao da je do sada na Beogradskoj berzi isprometovano oko 3.320.000 akcija NIS-a, što je oko dva odsto ukupne emisije.

Kako je od ranije bilo poznato investicionoj javnosti, Ugovorom o prodaji i kupovini kontrolnog paketa akcija NIS-a od 24. decembra 2008. godine, Gasprom Neft je dužan da u roku od 24 meseca od dana zaključenja transfera vlasništva pokrene proceduru za podnošenje ponude za preuzimanje, u skladu sa važećim zakonom, za kupovinu svih akcija manjinskih akcionara koje potiču iz raspodele akcija građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima. Cena preuzimanja ni u kojem slučaju ne može biti niža od cene po akciji koja bi bila rezultat sticanja 51 odsto akcija, odnosno 4,80996 evra. Takođe, ugovorom je predviđeno da se Republika Srbija uzdrži od učestvovanja u proceduri za podnošenje ponude za preuzimanje, u smislu da ne proda ni jednu od svojih akcija.

Salford najavio prodaju kompanija u Srbiji

 

15/12/2010 15:49:00B92, Sinteza

Veličina slova:

Imlek, Bambi, Subotička mlekara i Knjaz uskoro dobijaju nove vlasnike

Direktor Salforda Judžin Džafi najavio je na danas održanoj konferenciji za štampu da će ova menadžment kompanija u naredne dve godine prodati sva preduzeća kojima upravlja na srpskom tržištu.

Džafi je precizirao da je razlog za prodaju taj što Salford završava svoj investicioni ciklus i da će prodati Imlek, Subotičku mlekaru, Bambi Banat i Knjaz Miloš.
On je najavio da će u naredne dve godine, Salford prodati sve kompanije u kojima ima vlasnički udeo na teritoriji Srbije, Ukrajine, Rusije i Gruzije. “Preduzeća u kojima imamo udeo prodavaćemo po tržišnoj ceni globalnim kompanijama. Smatramo da će prodaja biti laka jer kompanije koje Salford poseduje nemaju problema sa monopolima i posluju čisto", rekao je Džafi.
Džafi je najavio i da će Salford u narednom periodu pokrenuti nov investicioni ciklus i da će u Srbiji sfera njihovog interesovanja biti ulaganje u slične industrije iz kojih i izlaze, ali i energetika i telekomunikacije jer u tim oblastima imaju iskustva. Iako su oštro kritikovali agrarnu politiku u Srbiji, predstavnici Salforda su kazali da to nije razlog za odluku o prodaji kompanija, ali su upozorili da vladina politika mora da se menja.
Džafi je istakao da je Salford u Srbiju do sada uložio pola milijarde evra, što predstavlja dve petine portfelja tog fonda, po čemu je Srbija pojedinačno uzevši zemlja u koju su najviše investirali. Od toga polovina je uložena u Imlek, zbog čega je ta kompanija primer dobrog poslovanja i trebalo bi da bude uzor.
Trenutna tržišna kapitalizacija Imleka na Beogradskoj berzi iznosi 18,8 milijardi dinara (178,8 miliona evra), nakon što su akcije ove kompanije skočile u tekućoj godini 38,6 odsto, postigavši danas najvišu vrednost u poslednjih 30 meseci. Bambi Banat, po poslednjoj ceni od 16.500 dinara, tržišno vredi 6,3 milijarde dinara (60,1 milion evra), mada je pre samo 2 meseca tržišna kapitalizacija ovog konditora bila 20% veća kada je stizao do dvogodišnjeg maksimuma od 20.000 dinara po akciji. Mlekara Subotica je današnje trgovanje okončala na nivou od 1.550 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji ove mlekare od 3,58 milijardi dinara (34,1 milion evra). Knjaz Miloš je jedina Salfordova kompanija koja je u 100-procentnom vlasništvu njegovih fondova, te nema berzansku vrednost.

Grčka država dokapitalizuje ATE banku, mali izgledi za prodaju AIK-a

 

13/12/2010 23:09:00Sinteza

Veličina slova:

Dokapitalizacija ATE banke u IQ 2011.

Nakon sastanka sa delegacijom EU i MMF-a, predstavnici grčke države su najavili da će razmotriti prodaju manjinskih udela u bankama Hellenic Postbank i Attica Bank, kada se za to steknu tržišni uslovi, prenose grčki mediji.

Takođe, grčka država će do kraja januara prikupiti potrebni kapital za  ATE banku, koja letos nije prošla stres test po pitanju adekvatnosti kapitala. Prema navodima grčkih medija, odmah nakon prikupljanja sredstava, uslediće dokapitalizacija ove bankarske ustanove u kojoj država ima udeo od 77 procenata. 

Nakon što je u julu obelodanjeno da ATE banka nije prošla stres test, zajednička misija MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke odobrila je grčkoj državi da učestvuje u dokapitalizaciji koja bi, u slučaju minimalne emisije akcija vredne 243 miliona evra, morala obezbediti sredstva u visini od 185 miliona evra. S obzirom da je postalo izvesno da će ova dokapitalizacija biti i sprovedena, malo je verovatno da će ATE pribeći prodaji svojih udela u bankama u Srbiji (AIK Banka 20,3%), Rumuniji (74,1%)  i u grčkoj First Busines banci (49%), što je takođe bila jedna od alternativa u procesu jačanja kapitalne baze ove banke pod kontrolom grčke države. 

ATE banka je ušla u vlasničku strukturu AIK-a krajem 2006. godine na nivoima od oko 5.200 dinara po akciji, kupivši 20,3 odsto običnih akcija ove niške banke. Takođe, u istom periodu, grčka banka je kupila i 24,9 odsto prioritetnih akcija AIK banke. Na trenutnim cenama, paket akcija ove grčke banke u Srbiji vredi blizu 60 miliona evra, nakon što su obične akcije AIK-a od početka oktobra zabeležile rast veći od 25 procenata. 

Menadžment AIK-a očekuje rast od 6-8% u 2011.

 

09/12/2010 12:10:00Pregled, Sinteza

Veličina slova:

U tekućoj godini dobit AIK-a iznosiće 62 milijarde dinara

Ljubiša Jovanović, dugogodišnji direktor, a sada član uprave AIK banke, izjavio je za „Privredni pregled“ da će ova niška banka sa uspehom završiti 2010. godinu, što potvrđuju i visina profita i bilansne sume.

„Planirana bilansna suma će biti premašena i umesto rasta od pet odsto iznosiće deset, dok će profit biti 62 milijarde dinara, što je na nivou plana. Posle Intese, sigurno ćemo biti najprofitabilnija banka, ali treba imati u vidu da AIK ima samo 450 zaposlenih, dok Intesa ima preko 3.000 zaposlenih. Ostajemo i dalje lider po ostvarenoj produktivnosti i niskim troškovima po jedinici bankarskog proizvoda“, izjavio je Jovanović. On je dodao da uprava ove visokoprofitabilne bankarske ustanove procenjuje da će u 2011. godini moći da bude ostvaren rast od 6 do 8 odsto.
Prema njegovim rečima, AIK banka je povećala dinarsku štednju za 6,3 puta i uspela da dostigne za ovdašnje prilike skoro neverovatno učešće domaće vlaute u ukupnoj štednji od 20 procenata. AIK banka je dala garancije građanima da će nakon isteka perioda oročenja moći za dinare da dobiju isto onoliko deviza koliko bi ih dobili i sada, a da će im pritom ostati i kamate koje su mnogo povoljnije od onih koje važe za deviznu štednju.
Govoreći o poslovnom ambijentu, on je rekao da će se kriza nastaviti, te da će problemi nelikvidnosti realnog i javnog sektora biti još izraženiji  i da će dužnička kriza rasti,  te stoga AIK banka neće ništa menjati u pogledu instrumenata obezbeđenja, ali će politika plasmana  biti još restriktivnija. „AIK banka će biti nešto rasterećenija od ostalih banaka jer je sa čišćenjem bilansa počela još u drugoj polovini 2008. godine, i sada je u prednosti u odnosu na ostale banke jer ima nešto manje loše aktive u odnosu na prosek u bankarskom sektoru, a to joj omogućava da lakše podnosi sve posledice nelikvidnosti i ukupne ekonomske krize“, zaključio je Jovanović.

AIK banka je u prvih devet meseci tekuće godine zabeležila bruto dobit od 4,3 milijarde dinara (rast od 42,9 procenata), dok je aktiva poslednjeg dana septembra iznosila 121,9 milijardi dinara čime je dostigla tržišni udeo u domaćem bankarskom sistemu od 5,06 procenata.

Agrobanka u Banjaluci početkom 2011. godine

 

07/12/2010 20:32:00Glas Srpske, Sinteza

Veličina slova:

U planu otvaranje filijala širom Republike Srpske

Agrobanka u Banjaluci, koju osnivaju beogradska Poljoprivredna banka Agrobanka i Investiciono-razvojna banka Republike Srpske (IRB RS), trebalo bi da počne sa radom u prvom kvartalu iduće godine, izjavio je za „Glas Srpske” šef kabineta predsednika izvršnog odbora Agrobanke Aleksandar Marić.

On je naglasio da je pored dobijanja dozvola i saglasnosti za otvaranje ove banke u Banjaluci potrebno još obezbediti i adekvatan poslovni prostor, stvoriti tehničke uslove za rad i zaposliti potrebne kadrove. „IRB RS će u skladu sa opredeljenjem Vlade RS biti suosnivač Agrobanke u Banjaluci. Osnivački ulog Agrobanke Beograd iznosiće 80, a IRB-a 20 odsto”, rekao je Marić i dodao da će Agrobanka Banjaluka obavljati sve štedno-depozitne, kreditne, garancijske, te poslove platnog prometa i elektronskog bankarstva.

„Poseban akcenat biće stavljen na povezivanje i saradnju preduzeća iz Srbije i Republike Srpske, ali i šire”, naglasio je Marić. Agrobanka će, dodao je, biti na raspolaganju poljoprivrednim gazdinstvima, domaćinstvima, ali i građanima. U IRB RS kazali su da će sedište Agrobanke biti u Banjaluci, a u planu je otvaranje i filijala u drugim opštinama Republike Srpske. „Očekuje se da će postupak osnivanja Poljoprivredne banke Agrobanke u Banjaluci biti završen početkom iduće godine”, rekli su u IRB-u.

Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara Republike Srpske Vladimir Usorac kazao je da je do sada glavni problem poljoprivrednicima u Srpskoj bio pristup finansijskim sredstvima i institucijama. „Osnivanjem Agrobanke ovaj problem će biti rešen i konačno ćemo imati priliku da dođemo do sredstava za uvođenje novih tehnologija, čime ćemo stvoriti i veću konkurentnost domaće proizvodnje u odnosu na Evropu i svet”,  rekao je Usorac.

Skupština akcionara Agrobanke početkom oktobra donela je odluku o osnivanju banke u Republici Srpskoj u kojoj će ova beogradska bankarska ustanova uplatiti 80 odsto osnivačkog kapitala (8 miliona evra). Predstavnici Agrobanke tada su naglasili da očekuju prilično ekspanzivan razvoj banke te da bi do kraja 2014. godine aktiva ove bankarske ustanove u RS trebala da bude uvećana na 54,3 miliona evra dok bi godišnja neto dobit za nešto više od četiri godine planirana na nivou od 2,14 miliona evra. U predstavljenom elaboratu, čiju izradu su zahtevali akcionari, menadžment Agrobanke očekuje povraćaj uloženih sredstava za manje od četiri godine.

Artio fond kupac AIK-a u velikoj blok transakciji

CRHoV, Sinteza

Veličina slova:

Artio Int. Equity fond kupio 1,5% akcija AIK banke

Kupac akcija AIK banke u velikoj blok transakciji vrednoj 3,9 miliona evra, koja je realizovana protekle sedmice na ceni od 3.281 dinar, bio je globalni investicioni fond Artio dok se na strani prodaje našao kastodi račun austrijske Raiffeisen banke.

Zanimljivo je da je početkom novembra prošle godine ovaj investitor prodao 5 odsto AIK-a u dve velike transakcije po prosečnoj ceni od 2.850 dinara. Na strani kupovine našli su se tada kastodi računi austrijskih banaka pa je ostalo nepoznato da li je to bila realna likvidacija pozicije ovog fonda u niškoj banci ili tek privremeno "parkiranje" vlasničkog udela. Artio je kupovinom 1,5 odsto akcija AIK banke stigao do 17. mesta u vlasničkoj strukturi ove bankarske ustanove kojom, nakon velikih prometa u tekućoj i protekloj godini, u potpunosti dominiraju inostrani investicioni fondovi. Računajući i dominantnog akcionara, grčku ATE banku koja je tokom godine najavljivala i moguću prodaju vlasničkog udela u AIK-u, inostrani investicioni fondovi poseduju oko 60 odsto akcija najprofitabilnije domaće banke.
Osim u AIK banci, Artio fond najveći vlasnički udeo u domaćim kompanijama ima u Komercijalnoj banci gde je treći akcionar po veličini sa 4,8 odsto akcija. Od akcija iz realnog sektora, Artio je najzastupljeniji u davno zaboravljenoj fabrici crepa i keramičkih pločica, Toza Marković, u kojoj ima vlasnički udeo od 8,8 procenata. Procenjuje se da je trenutna tržišna vrednost aktive ovog američkog investicionog fonda sa sedištem u Njujorku na domaćem tržištu kapitala oko 20 miliona evra.

BELEXsentiment za decembar iznosi 127,84 poena*

BELEXsentiment za decembar iznosi 127,84 poena* izvor: www.belex.rs

BELEXsentiment je tokom 2010. godine bio pozitivan ali za sada BELEXline (1273,88 poena) još uvek nije ispunio očekivanja učesnika ankete i ispod je nivoa od 31.12.2009. godine od 1311,84 indeksna poena. Decembar mesec bi vrlo lako mogao doneti izraženiji rast BELEXline indeksa i učiniti da 2010. godinu indeks završi u zelenoj teritoriji usled nekoliko razloga. Kraj je godine i sa jedne strane mnogi će želeti da im portfolio izgleda lepše, kolaterali vredniji, a sa druge strane pojedine kompanije i banke imaju 31.12. kao datum relevantan za utvrđivanje prava akcionara na dividendu što po pravilu podstiče špekulativnu tražnju. Ovo su argumenti koji će verovatno nadvladati negativan uticaj dešavanja na tržištu državnih obveznica zemalja članica EU i po pravilu je njihov uticaj veoma izrazit u poslednjim radnim danima godine. Tada je i likvidnost niža usled odsustva investitora iz zemalja gde je poslednja nedelja godine neradna. Fundamentalno ozbiljnijeg razloga za „zeleni" decembar nema te je osnova pozitivnog očekivanja pre svega špekulativne prirode. Za tržište može biti zanimljiv događaj i novi Zakon o tržištu kapitala tj kakav će se Zakon u konačnoj verziji naći pred parlamentom nakon procesa javne rasprave i odluke nadležnog ministarstva o krajnjem predlogu. Iako nacrt Zakona sadrži značajne novine, efekti tih promena će sačekati verovatno drugu polovinu 2011. godine.

Vladimir Drašković, CFA
Portfolio manager
FIMA Invest

*Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Odblokirana sredstva iračkog duga, Progres čeka 15,6 miliona dolara

 

30/11/2010 15:29:00Oslobođenje, Sinteza

Veličina slova:

Akcije Progresa porasle maksimalnih 20 procenata

Kako pišu sarajevski mediji, blokirana sredstva iz davno naplaćenog iračkog duga konačno su oslobođena nakon postizanja vansudskog poravnanja između Progresa i predstavnika Federacije BiH.

Od maja 2008. godine na računima beogradskog Jugoimport-SDPR-a bila su blokirana sredstva naplaćenog iračkog duga oko kojeg su se sporili predstavnici beogradske trgovačke kompanije Progres i Agencije za privatizaciju BiH. U predmetnom sporu radilo se o novcu koji je uplatio Irak u korist računa kompanije Jugoimport SDPR, a na ime predratnog duga za izvršene poslove  kompanija iz namenske industrije. Progres je, ranije, tužio Agenciju za privatizaciju Federacije BiH tražeći da se iračkim dugom izmiri 15,6 miliona dolara koje su mu od pre rata dugovali RMK Željezara, Inžinjering iz Zenice i RMU Kakanj, a zeleno svetlo za nagodbu još je u januaru ove godine dao i Parlament Federacije BiH, nakon što je Pravobranilaštvo ovog bosanskog entiteta uverilo Federalnu vladu da bi mogao biti izgubljen spor pred sudom.
Nakon nekoliko neuspešnih ročišta, juče je konačno postignut sporazum odnosno potpisano je vansudsko poravnanje, kako je za “Oslobođenje” izjavio federalni pravobranilac August Jančik. "SDRP će najbrže što se može sredstva od oko 39,9 miliona dolara uputiti u Sarajevo, a čim ona legnu na naš račun, mi ćemo dati nalog da i Progres može skinuti 15,6 miliona dolara sa računa SDPR-a", objasnio je Jančik, koji je proteklih meseci bio pod strahovitim pritiskom raznih struja što su ga optuživale da on koči poravnanje, te tako drži pare u blokadi.
Naplatom duga znatno će se popraviti situacija, kako u spomenutim BiH kompanijama, tako i u kompaniji Progres čiji su radnici ove godine u više navrata štrajkovali tražeći isplatu zaostalih zarada i ubrzanje procesa prodaje državnog paketa akcija ove kompanije. Na današnjem trgovanju na Beogradskoj berzi, akcije Progresa porasle su skoro maksimalnih 20 procenata dostigavši nivo od 141 dinar što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 760,4 miliona dinara (7,1 milion evra).