Rast prihoda Komercijalne banke, dobit porasla na 3,3 mlrd dinara

Najveća domaća banka pod kontrolom države i druga po veličini banka na tržištu, Komercijalna, objavila je nerevidirane rezultate poslovanja za prvih devet meseci tokom kojih je nastavljen rast prihoda ove banke uz poboljšanu profitabilnost.
Komercijalna je u periodu januar-septembar zabeležila prihod od kamata u visini od 14,6 milijardi dinara što je skoro deset procenata više nego u istom periodu protekle godine, dok je dobitak iz ovog segmenta poslovanja skočio 7,6 odsto na 7,7 milijardi dinara. Prihod od naknada i provizija porastao je za 5,6 odsto na 3,9 milijardi dinara, dok je dobitak po ovom osnovu blago povećan na 3,3 milijarde dinara.
Kao i ostale banke Komercijalna je zabeležila velike rashode po osnovu kursnih razlika, dok su rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja pali 8,2 odsto na 0,95 milijardi dinara. Komercijalna je jedna od retkih banaka koja je smanjila otpise i rezervisanja u tekućoj godini, a pored toga ovaj rashod je dosta niži u odnosu na glavne konkurente.
Bruto dobit pre oporezivanja Komercijalne iznosila je 3,3 milijarde dinara što je 12,2 odsto više nego u istom periodu protekle godine.
Aktiva Komercijalne na kraju septembra iznosila je 307,8 milijardi dinara što je 11,7 odsto više od početka godine.
Protekle sedmice aktiva Komercijalne banke povećana je za dodatnih 100 miliona evra nakon što je država dokapitalizovala ovu banku.

OTVORENO PISMO AKCIONARA AGROBANKE - ISTINA O BANCI -

N/R GUVERNER g. Dejan Šoškić co.
- Predsednik RS
- Premijer RS
- Za javnost

PITANJA:

1) Kako je moguće da svi nalazi kontrola (redovne i vanredne) NBS, kao i zvanične godišnje revizije zaključno sa prvom polovinom 2011. god., nisu utvrdile nikakve nepravilnosti, ili izrazile rezervu u poslovanju Agrobanke (za 2011. god. Agrobanka je ostvarila dobit od 1,1 miliona RSD, a za prvih 6 meseci 2012. god. dobit od 0,4 milijarde RSD), s tim što je, u celom ovom vremenu, Banka bila likvidna, a onda, u drugoj polovini godine, prvo NBS utvrđuje gubitak od cca 17,0 miliona RSD (smanjuje kapital sa cca 17,6 milijardi RSD na cca 0,6 milijardi RSD) i uvodi privremene mere (oktobar 2011. god.), a zatim 29.12.2011. god. uvodi prinudnu upravu od dva čoveka, koji, za nepunih mesec dana rada, utvrđuju gubitak Banke od, čak, cca 29,0 milijardi RSD (znači, cca 11,0 milijardi RSD negativnog kapitala)? Takav ,,prekonoćni” obrt, za uzrok, može imati samo dva razloga:

• ili je, do prve polovine 2011. god., uprava Agrobanke, uz potvrde kontrola NBS i revizija, drastično falsifikovala izveštaje o poslovanju,

• ili su prinudni upravnici, radeći po dobijenom zadatku i utvrđenom cilju, nezakonito, ,,skrojili” bilanse Agrobanke;

2) Zašto je NBS prihvatila finansijski rezultat od cca 29,0 milijardi RSD gubitka (koga su utvrdila dva prinudna upravnika) kao konačan i definitivan, odnosno neproveren, s obzirom da ga, čak, nije ni potvrdila zvanična revizija KPMG-a (oni nisu izrazili konkretno mišljenje o predloženim finansijskim izveštajima, to jeste nisu bili ni ZA ni PROTIV), kao ni bilo koja druga kontrola i sl., i na takvom, jednostranom i nekompetentnom nalazu, bazirali svoju, izuzetno krupnu, odluku o oduzimanju dozvole Agrobanci?

3) Kako je moguće da je NBS svojevoljno, to jeste nezakonito i jednostrano, ukinula Plan aktivnosti, koji je bio na polovini puta svoje realizacije, a o kome su većinski akcionari Banke (znači i Država) jasno precizirali mere i rokove za postizanje minimalne zakonske adekvatnosti kapitala od 12% i, na taj način, suspendovala ustavno pravo da akcionari raspolažu svojom imovinom – konačno, akcionarima nije pružena šansa ni da donesu, eventualnu, odluku o novoj dokapitalizaciji Banke?

Što je najgore, NBS je, taj isti Plan aktivnosti, usvojila izdavanjem rešenja od 14.02.2012. god.

U kontekstu ovoga pitanja, preko 4700 akcionara Banke, naročito, je izenađeno i rezignirano postupkom Države, koja se nije pojavila na dve Skupštine akcionara (19.04. i 03.05.2012. god.) i tako opstruirala njihovo održavanje, tim pre što je tema na Skupštini bila: ,,izvršenje Plana aktivnosti”, a posebno donošenje odluke o Vanrednoj reziviji poslovanja Agrobanke za 2010. i 2011. god., što jasno potvrđuje činjenicu da su Država (u licu Vlade) i NBS, zajednički ,,delovale” u određivanju sudbine Agrobanke.

4) Kako se dogodilo da NBS, svojom odlukom a čak i bez bilo kakvog konsultovanja akcionara, ceo teret ,,potopa” Banke svali na leđa 4700 akcionara (tkzv. ,,stara banka”), a celu zdravu imovinu prenese na tkzv. ,,novu banku”?

Ovo pre svega iz razloga što je najveći deo postojećih akcionara, posebno stranih (iz EU i regiona) 2006. i 2007. god., kroz tri dokapitalizacije (efekat cca 130,0 miliona EUR), spasao Banku sigurnog stečaja, petostruko joj povećavši kapital.

Ako se ovome doda i činjenica da je NBS 2007. god. donela mere prema Agrobanci, uslovljavajući joj opstanak, bukvalno, prinudnim prihvatanjem pokrića Zajma EBRD, u poslu u kome je ova banka bila samo administrator, zahvaljujući čemu je Država povećala svoje učešće u kapitalu Banke sa 7% na 20%, odnosno na (tehnički još nije realizovano) 25%, onda je poslednjom odlukom, zbilja, ,,kompletiran i okončan”, već duži niz godina negovan, maćehinski odnos Države prema ovoj banci i njenim akcionarima.

KONSTATACIJE:

1) Akcionari Agrobanke smatraju da je cela ,,operacija Agrobanka”, izvedena od strane Države, a preko NBS, imala za cilj ubrzanu realizaciju namere da iz ,,čistog tkiva” Agrobanke, kao i dokapitalizacijama, stvori osnovu za formiranje tkzv. Razvojne Banke Srbije (ili nekog oblika ,,čiste” poljoprivredne banke), a ,,usput” i da prikrije istinu o tajkunsko- partijskim plasmanima u Banci, to jeste da skrivajući ih ,,u mrak” Agencije za osiguranje depozita (stečajeve banaka), javnosti ne bude dostupna istina o njiima, jer da se otvorila rasprava o realizaciji Plana aktivnosti na javnoj Skupštini akcionara (kako je to i bilo predviđeno), kao i da je urađena Vanredna revizija poslovanja Agrobanke za 2010. i 2011. god., istina o pravom stanju u Agrobanci, posebno zbog niza pomenutih kontradiktornosti, izašla bi na videlo.

2) Ovakvim odnosom Države prema akcionarima Agrobanke, a pre svega prema stranim, kao da neko hoće, sa namerom, da otera iz Srbije i ovo malo ino-investitora, a o novima da i ne govorimo (efekti se najbolje vide po drastično niskim cenama akcija na domaćoj berzi, kao i na sve slabijem dinaru).

Zbog svega ovoga reagovale su i strane ambasade (Slovenija, Austrija, Švedska, itd.), a najveći strani akcionari Agrobanke (učestvuju sa 21,18% u kapitalu Banke), uputili su guverneru NBS Zahtev za preispitivanje odluke o oduzimanju dozvole Agrobanci, i isti dostavili svim relevantnim institucijama i pojedincima u zemlji i inostranstvu. Ako Država ne prihvati ovaj zahtev, akcionari će da pokrenu sve postupke koji im stoje na raspolaganju prema državi Srbiji i NBS, a pre svega međunarodnu arbitražu, zbog povrede sporazuma o zaštiti stranih ulaganja pred međunarodnim tribunalom u Vašingtonu ili Parizu.

Beograd, Jun 2012.
Akcionari Agrobanke

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NIIS Nedeljna analiza

U saradnji sa TeleTrader-om :
Akcije NIS a.d. Novi Sad probijaju 30,50 i 100 SMA i negativnu divergenciju na RSI na D grafikonu, ali su ispod prozora koji je nastao u padajućem trendu između 690-730 rsd, tako da i dalje ostajemo pri padajućem scenariju i testu 430-500 RSD baze. Dodatni oprez pri kupovini je potreban jer je stochastic u prekupljenoj zoni a RSI je u opadanju. Trenutno se testira donja linija prozora nastalog na 674 u poslednjem talasu rasta. U narednom periodu moguća je konsolidacija između ovog prozora i padajućeg na 740. Donja linija prozora nastalog u rastu na 674 je probijena nadole i sad je otvoren put do testa baze ili najniže ovogodišnje cene oko 550 RSD. Kao što smo i najavljivali cena NIS-a ponovo ulazi u atraktivnu zonu kupovinu posle joše jednog neuspešnog proboja padajućeg prozora i upravo je i probila ispod 550 RSD gde su mnogi investitori aktivirali kupovne naloge brzo vrativši cenu na nivoe oko 580 RSD. Očekuje nas faza konsolidacije.


Upozorenje o riziku: Navodi i analize su zasnovani na znanju i iskustvu autora tekstova i predstavljaju njihove lične stavove i mišljenja koji ne mogu biti osnova za akcije investitora.
Finansijska tržišta i forex tržište su tržišta sa maksimalnim stepenom rizika i svaki pojedinačni investitor pre bilo kakvog ulaganja mora biti svestan mogućih gubitaka.

Posle hapsenja Ratka Mladica investitori su reagovali kupovinama najlikvidnijih hartija

Izvor: Sinteza

Jučerašnji trgovački dan proticao je u relativno mirnoj atmosferi sve do pred sam kraj trgovanja kada je obelodanjena vest o hapšenju najpoznatijeg haškog optuženika Ratka Mladića koji je bio velika prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Investitori su reagovali hitrim kupovinama najlikvidnijih hartija koje su pred kraj dana zabeležile značajne skokove. Ipak, usled činjenice da je gro današnjeg prometa bio ostvaren pre ove informacije, cene na zatvaranju nisu odslikale preokret tržišta. Indeks Belex 15 povećao je vrednost za 1,5 odsto, dok je ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio 69,7 miliona dinara.

Danas akcije rastu, Belex15 je trenutno na 810 indeksnih poena.

Akcija NIS-a je 812 dinara tj. +5.6% $NIIS

Aerodrom 600din  +3.63% $AERO

CITIGROUP kupovao akcije NIS-a prošle sedmice

IZVOR: www.crhov.rs www.sinteza.net

Kupac najvećeg broja akcija Naftne industrije Srbije (NIS) u petak kada su vlasnički papiri ove naftne kompanije stizali do istorijskog maksimuma od 788 dinara bio je investicioni fond hrvatske Zagrebačke banke, pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Tog dana akcije NIS-a zabeležile su najveći promet još od početka aprila, a najveći deo od oko 185.000 komada ovih akcija pokupio je spomenuti hrvatski investitor. Ovaj investicioni fond sada poseduje preko pola miliona akcija NIS-a i zauzima četvrtu poziciju u vlasničkoj strukturi ove kompanije sa udelom od 0,34 odsto. I dalje je najveći manjinski akcionar NIS-a koji je kupovao akcije na Beogradskoj berzi kastodi račun austrijske Erste banke sa vlasničkim udelom od 0,45 odsto. Zanimljivo je da veliki skok NIS-a u drugoj polovini nedelje kupovinom akcija nije ispratio nijedan drugi veliki akcionar NIS-a. Štaviše, pozicije su delimično smanjili kastodi računi The Royal Bank of Scotland i Societe Generale Splitske banke. Akcije NIS-a na današnjem trgovanju ponovo su zabeležile snažan skok od 5,5 procenata okončavši trgovanje na nivou od 750 dinara.

Promene 25.maj

  Zagrebačka banka i dalje najveći kupac akcija NIS-a $NIIS
Kupci:  Zagrebačka banka +44112
Prodavci su bili:
The Royal BANK of Scotland -5564 i Hypo custody 4 -3000

Promene 24.maj

Promene 23.maj

Zagrebačka banka ipak nije jedini kupac akcija NIS-a, CITIGROUP  je ušao u TOP10 akcionara kupovinom 52750 akcija NIS-a prošle sedmice, Hypo custody 4 +13000, pomenuta Zagrebačka banka +9000

Prodavci su bili the Royal BANK of Scotland -12000 i ZETA export-import koji je ispao sa spiska TOP10 akcionara NIS-a.

Promene